Mala uvertira za vecerasnju utakmicu APOEL-Partizan
APOEL (pri čemu ova skraćenica u punom nazivu na grčkom glasi „Athletikos Podosferikos Omilos Ellinon Lefkosiasiz“, a na naš jezik bi se otprilike moglo prevesti kao „Atletski fudbalski klub Grka iz Nikozije“) je klub duge tradicije - osnovan je još daleke 1926. godine. U svojoj istoriji je osvojio čak 49 nacionalnih (kiparskih) trofeja, i to:
20 titula šampiona Kipra (poslednji put prošle sezone 2008/09)
19 trofeja nacionalnog kupa (poslednji put u sezoni 2007/08)
10 superkupova Kipra (poslednji put u sezoni 2007/08)
Svoju jubilarnu (20.) šampionsku titulu na Kipru osvojio je prošle sezone na jedan vrlo ubedljiv način - drugoplasiranoj Omoniji (gradskom rivalu sa kojim deli stadion „GSM“) je pobegao 6, a trećeplasiranom Anortozisu iz Famaguste čak svih 15 bodova!
Kad su evropska klupska takmičenja u pitanju, APOEL ima sledeći bilans:
Kup / Liga šampiona: 24 meča, 7 pobeda, 4 remija, 13 poraza; gol-razlika 28:45
Kup pobednika kupova: 30 meča, 6 pobeda, 6 remija, 18 poraza; gol-razlika 27:78
Kup / Liga UEFA: 44 meča, 15 pobeda, 12 remija, 17 poraza; gol-razlika 64:67
UKUPNO: 98 mečeva, 28 pobeda, 22 remija, 48 poraza; gol-razlika 119:190
Ove sezone APOEL po četvrti put u svojoj istoriji učestvuje u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Da se osvrnemo na njegova dosadašnja 3 učešća u ovim kvalifikacijama (prvi navedeni rezultat je uvek ishod utakmice koju je APOEL igrao kao domaćin, a drugi je rezultat kojeg je APOEL ostvario u gostima):
Kvalifikacije za Ligu šampiona 2002/03:
1. kolo: APOEL - Flora Talin (Estonija) 1:0 i 0:0
2. kolo: APOEL – Maribor (Slovenija) 4:2 i 1:2
3. kolo: APOEL – AEK (Grčka) 2:3 i 0:1
Kvalifikacije za Ligu šampiona 2004/05:
2. kolo: APOEL – Sparta Prag (Češka) 2:2 i 1:2
Kvalifikacije za Ligu šampiona 2007/08:
1. kolo: APOEL - BATE (Belorusija) 2:0 i 0:3 (nakon produžetaka)
Kao što svi znate, u 2. kolu ovosezonskih kvalifikacija za Ligu šampiona APOEL je bez većih problema eliminisao prvaka Farskih Ostrva (EB / Strejmur) pobedivši ga najpre u gostima sa 2:0, a potom i u Nikoziji sa 3:0.
Kada su u pitanju ostali nastupi APOEL-a u Evropi (koji nemaju veze sa kvalifikacijama za Ligu šampiona), uspešnije od ostalih su mu bile sledeće 3 sezone u Kupu UEFA:
Kup UEFA 1996/97:
1. kolo kvalifikacija: APOEL – B71 Sandur (Farska Ostrva) 4:2 i 5:1
2. kolo kvalifikacija: APOEL – Iraklis Solun (Grčka) 2:1 i 1:0
1. kolo: APOEL – Espanjol (Španija) 2:2 i 0:1
Kup UEFA 2005/06:
1. kolo kvalifikacija: APOEL – Birkirkara (Malta) 4:0 i 2:0
2. kolo kvalifikacija: APOEL – Makabi T. Aviv (Izrael) 1:0 i 2:2 (nakon produžetaka)
1. kolo: APOEL – Herta Berlin (Nemačka) 0:1 i 1:3
Kup UEFA 2008/09:
1. kolo kvalifikacija: APOEL – Pelister (Makedonija) 1:0 i 0:0
2. kolo kvalifikacija: APOEL – C. zvezda (Srbija) 2:2 i 3:3 (nakon produžetaka)
1. kolo: APOEL – Šalke 04 (Nemačka) 1:4 i 1:1
Svi dobro pamtimo kako je APOEL pre otprilike tačno godinu dana eliminisao C. zvezdu iz Evrope. Kiprani su tada zaslužili čak mnogo lakši prolaz dalje nego što su ga ostvarili (uz mnogo muka, uz produžetke na stadionu u našem komšiluku i uz odlučujući pogodak za prolaz kojeg su postigli u samom finišu drugog produžetka)! Zašto to kažemo? Zato što su em nadigrali C. zvezdu već u prvoj utakmici u Nikoziji i samo spletom totalno nesrećnih okolnosti (posle „brda“ propuštenih šansi nakon vođstva od 2:1) nisu sa prednošću došli na revanš u Beograd, em zato što su u revanšu u Beogradu bili i bukvalno pokradeni od sudija koje su, da podsetimo one koji su zaboravili, priznali „pogodak“ C. zvezde za 2:2 (nakon kojeg se otišlo u produžetke) iako lopta ne da nije prešla liniju gola, ne da nije pala na liniju gola, nego je od prečke odskočila jedno 20-25 santimetara ispred linije i odbila se u polje! Međutim, ni takva skandalozna odluka arbitara, potom ni katastrofalna greška u sopstvenim odbrambenim redovima nakon koje je došlo do penala i vođstva C. zvezde (a golman Kiprana istovremeno zbog prekršaja za penal dobio i crveni karton!) nije ih omela da u tim produžecima, iako sa igračem manje na terenu, pokažu fenomenalan karakter i na kraju i više nego zasluženo dođu do krajnjih 3:3 i do prolaska u 1. kolo Kupa UEFA. Tamo ih je međutim „sačekao“ Šalke (sa Mladenom Krstajićem koji je tada bio u Šalkeu) koji je već u prvom meču u Nikoziji „oduvao“ Kiprane sa 4:1, tako da je revanš u Gelzenkirhenu (1:1) bio za Nemce samo otaljavanje posla...
APOEL je prošlog leta, igrajući pomenute kvalifikacije za Kup UEFA, tek bio u fazi formiranja svoje nove ekipe. Danas su oni sigurno još jači tim nego što su to bili prošlog leta. To dokazuje i na impresivan način osvojena titula na Kipru u prošloj sezoni 2008/09 (nakon koje su sada zadržali „kostur“ ekipe koja je tu titulu osvojila), kao i činjenica da su ovog leta i pojačali svoj tim dovevši u klub nekoliko novih igrača „zvučnih“ imena. Pre nekih interesantnih detalja vezanih za nove igrače koje su doveli ovog leta, evo najpre kompletnog igračkog kadra kojeg je APOEL prijavio za kvalifikacije za Ligu šampiona 2009/10:
GOLMANI (4):
1 Michalis Morfis
22 Dionisis Chiotis
60 Kyriakos Ioannou *
88 Tasos Kissas *
ODBRANA (7):
3 Paulo Jorge
5 Boban Grncarov
14 Joost Broerse
19 Marios Elia
24 Christos Kontis
26 Nuno Morais
77 Panayiotis Panayiotou *
VEZNI RED (10):
6 Demetres Kyriakou
7 Savvas Poursaitidis
10 Konstantinos Charalampidis
11 Kamil Kosowski
17 Marinos Satsias
18 Achilleas Vasiliou *
23 Hélio Pinto
29 Nektarios Alexandrou
32 Altin Haxhi
33 Chrysostomous Michail
NAPADAČI (7):
4 Andreas Charalambous *
8 Adrian Sikora
9 Andreas Papathanasiou
20 Jean Paulista
21 Marcin Zewlakow
30 Nenad Mirosavljević
37 Mário Breška
Novajlije u ekipi su im, u odnosu na prošlu sezonu, dva Kipranina (odbrambeni igrač sa brojem 77 i napadač sa brojem 9), ali sigurno mnogo veću pažnju javnosti izazivaju igrači kao što su Slovak Breška (koji je došao iz nemačkog Nirnberga, nosi broj 37 na dresu), Makedonac Grnčarov (koji je došao iz belgijskog Genta, nosi broj 5 na dresu), Portugalac Žorž (koji je stigao iz portugalske Brage, nosi broj 3 na dresu) i Poljak Sikora (koji je poslednji stigao u APOEL, a došao je iz španske Mursije i nosi broj 8 na dresu).
Osim ovih novajlija, treba posebno pomenuti i kvalitete jednog Moraiša u odbrani (broj 26), zatim iskusnog Poljaka Kosovskog (broj 11) u veznom redu, potom i iskusnog Zevlakova (još jednog Poljaka, ali napadača, sa brojem 21), kao i Mirosavljevića koji je svima nama dobro poznat.
APOEL faktički i nije kiparska ekipa, makar ne ako se pogleda nacionalnost njegovih fudbalera. Pre bi se ovaj tim mogao nazvati „legijom stranaca“, s obzirom da od 28 prijavljenih fudbalera čak njih 15 nemaju kiparski pasoš (!) - u kadru su im 3 Poljaka, 3 Grka, 3 Portugalca, 1 Makedonac, 1 Holanđanin, 1 Brazilac, 1 Srbin, 1 Slovak i 1 Albanac! „Skupljeni“ su dakle iz svih krajeva Evrope, pa i van nje...
Šef struke im je „naše gore list“ - Ivan „Ivica“ Jovanović. Oni koji su srednjeg životnog doba ili su još stariji, pamte ga kao veoma dobrog veznog igrača Rada (za koji je kao igrač nastupao u periodu 1984-1989). Igračku karijeru je potom dalje gradio u solunskom Iraklisu gde se „baš vala odomaćio“ - nastupao je tamo punih 10 godina (1989-1999) pre nego što je u tom istom klubu i završio sa aktivnim igranjem fudbala. Kao treneru mu je ovo drugi mandat na klupi APOEL-a. Predvodio ga je sa klupe najpre u periodu 2003-2005, a od leta 2008. mu teče ovaj drugi njegov mandat. Već je nanizao ukupno 5 trofeja kao trener APOEL-a (2 titule, 2 kupa i 1 superkup) što je podatak za respekt. Ako se još zna da mu je i jedan od pomoćnika „naše gore list“ (Predrag Erak) - nema sumnje da će, bez ikakvog potcenjivanja inače veoma solidnog igračkog kadra šampiona Kipra, trenerska klupa APOEL-a biti možda i najveća pretnja našem Partizanu! Ljudi kao što su Jovanović ili Erak, što je sasvim logično, jako dobro poznaju naš fudbal i prilike u njemu, pratili su sigurno Partizan u bližoj prošlosti i privatno veoma puno (pre nego što su saznali da će APOEL ukrstiti koplja sa našim timom), imaju naravno i danas ovde po Srbiji mnoštvo svojih ličnih prijatelja od kojih mogu dobiti sve moguće i nemoguće informacije o nama i našim igračima, itd, itd...
APOEL utakmice kao domaćin odigrava na novom stadionu „GSP“ u Nikoziji na kojeg je prešao 1999. godine kada je ovaj izgrađen. Pre toga je igrao na stadionu „Makario“. Kapacitet stadiona „GSP“ iznosi 22.859 mesta i nema sumnje da će u sredu crno-bele sačekati dupke pune tribine ovog fudbalskog zdanja. To je jedno lepo i modrno fudbalsko zdanje - na osnovu fotografija koje smo videli, a i na osnovu priča ljudi bliskih Partizanu koji su imali prilike da se nađu na njemu. Čuli smo takođe da je travnata podloga na ovom stadionu veoma kvalitetna, mada ne bi bilo iznenađenje ako bi podloga u utorak i sredu bila i nešto tvrđa nego što je to poželjno - pre svega zbog izuzetno visokih temperatura i manjka padavina na Kipru u ovo doba godine. Partizanu bi u svakom slučaju odgovarao jedan kvalitetan teren, jer je poznato da crno-beli neguju takvu igru koja najviše dolazi do izražaja upravo na dobrim terenima...
Što se publike tiče, recimo i to da navijači APOEL-a važe kao veoma vatreni i bučni. U svakom slučaju su i najbolja, a i najbrojnija (a ne mora uvek biti slučaj da su najbolji i najbrojniji navijači jedno te isto – evo vam primer Beograda...) fudbalska publika na Kipru. Jako su privrženi svom klubu, ali i veoma teško primaju neuspehe svoje ekipe, tj. kad kola po njihove ljubimce krenu nizbrdo. Zbog ovog poslednjeg jedna takva publika i ne mora obavezno biti adut domaćina u utakmici koja nas očekuje naredne srede u Nikoziji.
APOEL igra u opremi koja se bitno razlikuje kući i na strani. Na svom stadionu kao po pravilu igraju u plavo-žutoj garnituri (žuti dresovi - plave gaćice - žute čarape), dok im je gostujuća garnitura jarko narandžasto-bela (jarko narandžasti dresovi - bele gaćice - jarko narandžaste čarape). Da se malo našalimo: Predelažemo igračima i navijačima Partizana da u revanš meču u Beogradu na tu jarko narandžastu boju gledaju kao da je u pitanju crvena! A skoro i da jeste, veoma joj je blizu...Nekako smo svi mi posebno „alergični“ na tu crvenu boju, što se videlo i u duelu protiv Velšana...
Da ipak završimo ovo predstavljanje APOEL-a u jednom ozbiljnijem tonu, kao „suma sumarum“ za kraj: APOEL JE PROTIVNIK KOJEG SE NIPOŠTO NE SME POTCENITI, ALI KOJEG NIKAKO NE TREBA NI PRECENITI! Uvereni smo da u ovom tekstu možete naći razloge i protiv jednog (potcenjivanja), i protiv drugog (precenjivanja). To je sa jedne strane protivnik koji ima svoj kvalitet, koji ima nekoliko veoma interesantnih igrača, koji i kao tim deluje kompaktno i koji je na kraju krajeva (kako to naš trener Jokanović voli često da kaže) po jačini svog klupskog koeficijenta odmah iza Salcburga (kada se uzmu u obzir 10 rivala na koje smo mogli da naletimo u 3. kolu kvalifikacija). Sa druge strane, Partizan je mnogo veće ime od APOELA-a, Partizan je klub koji je u Evropi ostvario mnogo veće uspehe od prvaka Kipra, Partizan ima još veći kvalitet u svojim fudbalerima nego što ga ima APOEL i opet na kraju krajeva - Partizan je nosilac u žrebu, dok APOEL to nije.
Biti nosilac u žrebu uvek znači biti i favorit na papiru, pre odigravanja utakmica. Crno-beli ne beže od te uloge, spremni su da je prihvate, ali su isto tako spremni da tu ulogu favorita na terenu i opravdaju - već u prvom meču u Nikoziji, i to kao da revanša u Beogradu neće ni biti. To je jedini ispravan način razmišljanja i jedini put do uspeha.
PREUZETO SA ZVANIČNOG SAJTA FC PARTIZAN
